BDK Advokati/Attorneys at Law

Opšti sud Evropske Unije je 25. aprila 2013. godine doneo tri presude u postupcima pokrenutim protiv Ureda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM). U svakom od predmeta, sud se bavio i pitanjem pravila koja treba slediti prilikom utvrđivanja distinktivnih obeležja žiga. Odluke OHIM-a su u sva tri predmeta prošle proveru od strane Suda.

Glavna osobina koju znak treba da ima kako bi mogao biti registrovan kao žig je – distinktivnost. Ovaj zahtev proizilazi iz uloge koju žig zapravo ima u prometu: razlikovanje roba i usluga jednog pravnog ili fizičkog lica od roba i usluga drugih lica. Najnovija izjašnjenja Opšteg suda utvrđuju osnovna pravila kojima se treba rukovoditi pri oceni distinktivnosti.

Opšti sud Evropske unije je 25. aprila 2013. godine razmotrio odnos između trodimenzionalnog žiga i dizajna. U presudi Su-Shan Chen protiv OHIM-a, sud je uporedio registrovani komunitarni dizajn otelotvoren u sredstvima za čišćenje, s jedne strane, i ranije registrovani komunitarni trodimenzionalni žig, sličnog geometrijskog oblika i dimenzija, s druge. Nosilac prava na žig je odneo prevagu nad nosiocem prava na dizajn.

Silčnom temom smo se bavili u drugom delu prethodnog posta na ovom blogu, “Privredni apelacioni sud: Tekst marker povređuje pravo na žig–crtež drugog tekst markera”. U tom postu smo ukazali na odluku od 9. avgusta 2011. u kojoj je Žalbeno veće Ureda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM) zaključio da komunitarni dizajn u obliku tekst markera povređuje trodimenzionalni žig Schwan Stabilo-a registrovan u Nemačkoj.

U ranijem postu pisao sam o odluci Komisije za zaštitu konkurencije kojom je utvrđeno da je Frikom zloupotrebio dominantni položaj na tržištu veleprodaje industrijskog sladoleda tako što je određivao cene svojih proizvoda u daljoj prodaji, nametao ekskluzivitet maloprodavcima kroz izričite odredbe o ekskluzivnosti ili putem rabatnih shema, i vršio diskriminaciju među kupcima nudeći različite uslove plaćanja.

Komisija je Frikom-u izrekla novčanu kaznu, tzv. meru zaštite konkurencije, u iznosu od oko 3 miliona evra. Po tužbi koju je Frikom podneo protiv odluke Komisije, Upravni sud je 12. marta 2013. godine doneo presudu kojom je potvrdio odluku Komisije kako u delu kojim se utvrđuje povreda konkurencije tako i u delu kojim se izriče mera zaštite konkurencije.

Predstoje značajne izmene Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine. Prvi nacrt predloženih izmena, koji su zajednički izradili Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Komisija za zaštitu konkurencije, stavljen je na javnu raspravu.

Početni krug konsultacija održan je 10. aprila 2013. godine, na skupu održanom povodom Dana konkurencije. Najznačajnija predložena izmena tiče se produženja roka zastarelosti za određivanje i naplatu novčanih kazni (tj., kako ih zakon naziva, „mera zaštite konkurencije“).

Beogradski dnevni list Politika je 21. marta 2013. godine objavio dispozitiv presude Privrednog apelacionog suda u retkom predmetu u Srbiji koji se odnosi na povredu žigovnog prava sadržanog u prikazu izgleda nekog proizvoda. Sud je utvrdio da je Gatarić International Group, distributer “Donau D-neon” markera u Srbiji, povredio grafički žig koji predstavlja konture markera “Stabilo Boss”. U ovom predmetu sadržana su složena pravna pitanja, a presuda se nekima od njih bavi samo ovlaš.

Postupak u ovom predmetu trajao je više od tri godine, da bi završio 13. deptembra 2012. godine donošenjem presude Privrednog apelacionog suda (br. 7 Pž 8968/11). Schwan Stabilo, tužilac (i podnosilac žalbe u drugostepenom postupku), nosilac je međunarodnog žiga br. IR 749869, koji je u Srbiji zaštićen od 2000. godine za robu u klasi 16 – olovke, pera, patrone za olovke, i tekst markeri:

Srbija predstavlja redak primer jurisdikcije koja ne koristi postupak po prigovoru na prijavu za registraciju žiga kao sredstvo koje bi osiguralo da samo oni znakovi koji ispunjavaju neophodne uslove uživaju zaštitu na osnovu zakona. Dole ćemo opisati pravila postupka po prigovoru, koja u drugim jurisdikcijama imaju dosta zajedničkih karakteristika. Ne čini se da postoje jaki razlozi zbog kojih srpski Zakon o žigovima ne bi trebalo modifikovati u skladu sa ovim pravilima.

U evropskom kontekstu, postupak po prigovoru na prijavu za registraciju žiga pre svega omogućuje nosiocima žigova i, zavisno od konkretne jurisdikcije, drugih pravno zaštićenih znakova, da u relativno jeftinom i ekspeditivnom postupku spreče registraciju drugog znaka kojim se povređuje ili „razvodnjava“ (engl. dilute) njihovo pravo.

U presudi u predmetu Ordem dos Técnicos Oficiais de Contas v Autoridade da Concorrência (28.02.2013. godine), Sud pravde Evropske unije bavio se pitanjem da li propis donet od strane profesionalnog udruženja ustanovljenog zakonom predstavlja ekonomsku aktivnost podložnu preisptivanju na osnovu propisa o zaštiti konkurencije, ili pak predstavlja vršenje javnih ovlašćenja koje je izvan domašaja ovih propisa.

Presuda dodatno pojašnjava pitanje primene prava konkurencije na organe javne vlasti kada donose propise, o čemu smo pisali u prethodnom postu. 

Ministarstvo finansija i ekonomije Republike Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza su 7. februara 2013. godine objavili prvu radnu verziju Programa državne podrške IT sektoru u Srbiji ("Program").

Predložene reforme su sveobuhvatne i pedviđaju bespovratna sredstva za „start-up“, podršku poslovnim inkubatorima za IT preduzeća, poreske olakšice, smanjenje izvoznih troškova, kao što su troškovi sertifikacije proizvoda, kao i podršku za promociju u inostranstvu. Fokus ovog posta je na poreskom aspektu predloženih reformi.

U ovom postu bavimo se pitanjem da li se i u kojoj meri pravo konkurencije u Srbiji i Bosni i Hercegovini primenjuje na organe javne vlasti kada donose propise koji imaju ili mogu imati efekat na konkurenciju na određenom tržištu.

U EU, donošenje propisa je izvan polja primene prava konkurencije. Relevantne odredbe prava konkurencije iz Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (Treaty on the Functioning of the European Union – TFEU) primenjuju se na „učesnike na tržištu“, s tim da navedeni pojam nije definisan. Prema Evropskom sudu pravde, „koncept učesnika na tržištu obuhvata sve subjekte koji obavljaju ekonomsku aktivnost, bez obzira na pravni status i način finansiranja“ (Klaus Höfner and Fritz Elser v Macrotron GmbH, Case C-41/90, [1991] ECR I-1979, para. 21).

Peto odeljenje Opšteg suda Evropske unije je 20. februara 2013. godine, presudom u predmetu Caventa AG v. OHIM, ostavilo na snazi odluku OHIM-ovog Žalbenog veća kojom se odbija registracija znaka B BERG kao žiga Zajednice. Podnosilac zahteva za registraciju, Caventa AG (Švajcarska) je prvobitno tražio registraciju znaka za odeću, obuću, i pokrivala za glavu, u klasi 25 Ničeanske klasifikacije, kao i za gimnastičke i sportske predmete i opremu uključene u klasu 28. Znak je izgledao ovako:

Anson’s Herrenhaus KG, nosilac žiga u verbalnom obliku „Christian Berg“ (komunitarni žig br. 3383676) registrovanog u klasama 3, 18, 25 i 35, protivio se registraciji B BERG-a na osnovu člana 8(1)(b) Uredbe Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigu, od 26. februara 2009. godine:

Dve najviše sudske institucije u Evropi – Evropski sud za ljudska prava (ECtHR – European Court of Human Rights) i Sud pravde Evropske unije (CJEU – Court of Justice of the European Union) – su nedavno donele presude koje se tiču odnosa između intektualne svojine i ljudskih prava. Praksa dva suda je do sada po ovom pitanju bila relativno štura, tako da dva skorašnja dodatka praksi zavređuju pažnju iako se njima ne ulazi u pravnu teritoriju koja već ne bi bila poznata.

ECtHR – Autorska prava preovlađuju nad komercijalnim govorom

U 2013. godini, prvi se na temu odnosa između intelektualne svojine i ljudskih prava oglasio ECtHR, u presudi od 10. januara 2013. godine u predmetu Ashby Donald i drugi protiv Francuske  (Predstavka br. 36769/08).

Na ovom blogu sam već pisao o odluci Komisije za zaštitu konkurencije iz januara 2012. godine kojom je Sunoku zabranjeno da preuzme HellenicSugar, kao i o presudi Upravnog suda kojom je odluka Komisije poništena iz proceduralnih razloga.

Komisija je tada zabranila koncentraciju Sunoko/HellenicSugar kojom bi se tržišni udeo Sunoka povećao sa 50% na oko 80%. Iako Komisija nije objavila obrazloženje svoje odluke, iz presude Upravnog suda sledi da je Komisija najveći problem videla u tome što su cene koje je Sunoko naplaćivao kupcima u Srbiji bile više od izvoznih cena istog društva. 

Skupština Srbije je 30. januara 2013. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o žigovima (iz 2009. godine). Većina izmena i dopuna odnosi se na proceduralne aspekte ostvarivanja prava u slučaju povrede žiga. Ostale izmene i dopune uglavnom se sastoje iz manjih izmena u formulacijama, kako bi se postojeće odredbe pojasnile ili bi se iz njih uklonile greške.

Iako ove izmene i dopune kao celina ne predstavljaju bitnu promenu Zakona, neke od novina zavređuju da budu primećene. Važnu novinu predstavlja unošenje estetske funkcionalnosti među razloge zbog kojih sa ne može zaštititi znak.

Zašto su neki oblici čokolade – i ostalih slatkiša – zaštićeni kao žigovi, a drugi oblici nisu? Pitanje se prirodno javlja nakon čitanja odluke od 12. decembra 2012. godine, kojom je Odeljenje za prigovore Kancelarije za usklađivanje unutrašnjeg tržišta evropske unije (OHIM) dodelilo žigovnu zaštitu Nestle-ovoj KitKat tabli u obliku trapeza:

Takođe u 2012. godini, Odeljenje za pretrese i žalbe (Trademark Trial and Appeal Board) Ureda za patente i žigove SAD (TTAB) odobrilo je registraciju konture proizvoda za Hershey čokoladu: